Овај "еколошки атлас Војводине" веома је значајан као полазна основа за све стратешке активности у простору, за планирање и налажење компромиса између појединих секторских интереса. У студији су са просторног аспекта, на свеобухватан начин, сагледана подручја и локалитети деградиране животне средине, зоне негативних утицаја и угрожена подручја.

"Простор је кључни ресурс за који се сви боримо и који је апсолутно дефицитаран на територији Војводине, где је више од 70 одсто пољопривредних површина. Зато морамо рационално да га користимо и чувамо са аспекта животне средине, трезвено и без сувише политиканства, јер животна средина представља оквир за опстанак и нас самих и наше деце. И све оно што негативно радимо животној средини, радимо себи и нашој деци, односно не ради се то неким биљкама и животињама", изјавио је покрајински секретар за урбанизам, градитељство и заштиту животне средине др Слободан Пузовић.

"Да бисмо сагледали стање животне средине и да бисмо предузели конкретне активности на санацији тог стања и обезбеђивању квалитетнијег живота становништа, како бисмо избегли сукоб интереса секторских политика на истом простору у исто време, неопходно је да знамо какво је стање животне средине, као једног од основних параметара у ком се све дешава. То можемо само кроз реализацију оваквих студија, како бисмо идентификовали и рангирали одређене делове неке територије у простору", рекао је др Пузовић и додао да се, на основу тога, покреће питање приоритета шта треба радити даље, како санирати проблеме и како деградирана подручје довести у неки повољан еколошки статус, а очувана заштитити.

У изради студије прошло се кроз све секторске политике у Војводини: привреда, пољопривреда, индустрија, инфраструктура, туризам, водопривреда, шумарство...То је затим стављено у корелацију са стањем основних параметара животне средине: воде, ваздуха, земљишта, био-света и на основу тога, применом одређених индикатора, територија Покрајине је рангирана у односу на квалитет и угроженост животне средине. Студија је дала пет категорија квалитета животне средине - од подручја која су оцењена као најлошија са изузетно деградираном животном средином, до подручја са квалитетном животном средином, односно еколошким статусом тих подручја.

Истакавши значај учешћа у изради ове студије, директор Завода за урбанизам Војводине Владимир Зеленовић је додао да је завршена и прва фаза студије о индустријским зонама у Војводини и студија о неразвијеним подручјима, односно неразвијеним општинама у источном Банату. У свим документима о просторном планирању, према речима Зеленовића, постоје одређени сукоби интереса. "Углавном, на једној страни су заштитари природе, а на другој они који понегде желе да своје погоне изграде, нажалост, често и у заштићеним природним добрима. Зато смо често у прилици да учествујемо у решавању ових питања и прављењу компромиса, да би се заштитило природно добро, али и да би се обезбедио одрживи развој неког краја", рекао је Зеленовић.

У стручном делу, о постојећем стању и секторским притисцима говориле су мр Христина Радовановић-Јовин и Тања Топо, а просторну диференцијацију животне средине која је категоризована у пет нивоа, представила је др Тамара Зеленовић-Васиљевић, руководилац израде студије. За израду дела о постојећем стању животне средине, коришћено је више од девет милиона података о ваздуху, води и непољопривредном земљишту у Војводини. Сем у Панчеву и Новом Саду, ваздух у Војводини је чист. Проблем је вода и, како се чуло, стање је испод европских стандарда. За ову област процењено је да је потребно око 5,5 милијарди евра, што је чак половина процењених средстава у заштити животне средине. Анализа прикупљених података, кад је реч о непољопривредном земљишту, показала је да постоји одређена контаминација у подручјима око индустријских центара. Обрађени су и подаци о утицају секторских политика на животну средину, од енергетике до туризма.