Данас је у Скупштини АП Војводине одражана јавна расправа у вези са Предлогом нацрта плана развоја АП Војводине 2023-2030. године.
Учесницима јавне расправе обратио се председник Покрајинске владе Игор Мировић истакавши да је реч о најважнијем планском документу Покрајине који дефинише циљеве у свим областима друштвеног живота и механизме за њихово остваривање, као и одговорност свих којима ће примена тих механизама бити поверена.
„Приоритетни циљеви овог плана и мере за њихово остваривање интегрисани су у четири развојна правца: Војводина као место непрекидног раста животног стандарда, интеркултурална Војводина, енергетски одржива, дигитална и просторно повезана Војводина, и зелена Војводина отпорна на климатске промене“, нагласио је председник Мировић.
Према Мировићевим речима, овакво одређивање и груписање циљева је, поред рада великог броја стручњака, истовремено и резултат пажљивог ослушкивања и прихватања мишљења грађана који су, током скоро две године колико је трајао рад на овом документу, у њега били укључени.
„Сви ти, као и други циљеви дефинисани у овом документу, заправо су наставак политике коју ми у Војводини реализујемо у последњих шест година. План је дефинисан веома амбициозно и свеобухватно, уз ослањање на успостављене позитивне трендове, на жељу да се свим становницима Покрајине обезбеди бољи живот, али и на чињеницу да Војводина има све ресурсе – од људских до природних који су од изузетног значаја за развој“, изјавио је Мировић и изразио захвалност и Влади Савезне Републике Немачке, која је израду Плана подржала кроз пројекте Немачко-српске развојне сарадње „Подршка реформи јавне управе у процесу приступања ЕУ“ и „Реформа јавних финансија – Агенда 2030“, које спроводи ГИЗ.
Оба пројекта финансира Министарство за привредну сарадњу и развој Савезне Републике Немачке, док се други пројекат спроводи уз кофинансирање Владе Швајцарске.
Представљајући План развоја АП Војводине, покрајински секретар за регионални развој, међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу, Александар Софић подсетио је, да је у изради овог документа учествовало преко 20 институција са око 100 својих представника као и да је свака фаза прошла јавне консултације кроз акцију „Укључи се и ти“, где је у комуникацији са најширом јавношћу утврђено које су то области у којима грађани очекују највеће побољшање.
„План развоја АП Војводине ће се спроводити кроз планове развоја локалних самоуправа и средњорочне планове покрајинских и локалних органа“, рекао је Софић и нагласио да ће Покрајинска влада и Секретаријат учинити све да се успостави адекватан систем, не само за спровођење, него и за праћење спровођења и вредновање остварених резултата дефинисаних овим документом.
Штефан Хајек, шеф Сектора за добро управљање Немачке развојне сарадње у Републици Србији, истакао је да је План развоја АП Војводине најважнији стратешки документ Војводине, те да ће утицати на квалитет живота свих њених грађана и грађанки.
„Транспарентност и консензус свих актера који су обележили процес израде овог документа једнако су важни као и сам његов садржај. Зато се надам да ће искуства из тог процеса, као пример добре праксе, бити примењена у креирању других стратешких планова у области националних и локалних јавних политика у Србији”, рекао је Хајек.
Шефица Одељења за демократско управљање Амбасаде Швајцарске у Републици Србији Мелина Папагеоргију нагласила је да је План развоја АП Војводине свеобухватан документ који одређује стратешки правац њеног развоја. Истовремено, План је инструмент за усклађивање са Циљевима одрживог развоја.
„Данашња јавна расправа је одлична прилика да грађани, цивилно друштво, академска заједница и приватни сектор изнесу своје потребе и приоритете како би били узети у обзир и укључени у План. Ова пракса партиципативног креирања политика укорењена је у међународним стандардима доброг управљања“, рекла је Мелина Папагеоргију.
Директорка Републичког секретаријата за јавне политике Владе Србије Бојана Тошић изјавила је да је овај плански документ пример добре праксе који ће бити презентован локалним самоуправама у Покрајини. Она је изразила захвалност Покрајинској влади, која је уложила напор да се креирају циљеви посвећени пре свега младим људима.
Након Новог Сада јавне расправе ће бити одржане и у Сомбору, Сремској Митровици и Зрењанину.
