Покрајински секретар за урбанизам, градитељство и заштиту животне средине др Слободан Пузовић је рекао да ресорни секретаријат, који је у више сегмената одговоран за одрживи развој Војводине, подржава овај ИПА пројекат, сматрајући да је од суштинског значаја за становнике, јер помаже локалним самоуправама у пограничном појасу да активирају и ускладе своје просторно-планске капацитете и ресурсе.
"У овом пројекту урађена је анализа са социјалног и економског становишта локалних самоуправа на северу Бачке и Баната, у пограничном делу према Мађарској. То исто урадио је и мађарски партнер са своје стране границе. Кроз те анализе, методологија просторног планирања у локалним самоуправама ће бити усклађена са обе стране границе. То ће у наредном периоду омогућити заједничко конкурисање за међународне пројекте," нагласио је др Слободан Пузовић. 
О томе колико је прекогранична сарадња између Србије и Мађарске важна за друштвено-економски развој Војводине говорио је покрајински секретар за међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу Бранислав Бугарски.
"У периоду од 2014. до 2020. године очекујемо од 60 до 70 милиона евра на располагању и утолико је важније да Влада Војводине својим финансијским капацитетом подржи оне организације: директне и индиректне буџетске кориснике који учествују у том програму. То значи да, када вам се одобре одређена средства од ЕУ, и даље морате да обезбедите учешће од 15 одсто, као и средства којима ћете да предфинансирате реализацију одређених активности. Управо то Влада Војводине ради са годишњим волуменом од око 3 милиона евра", рекао је Бугарски наводећи да је због такве политике подршке на територији Војводине највећа апсорпција средстава из европских фондова, која, како је рекао, прелази 90 одсто за пројекте одобрене од стране ЕУ.
Уводно обраћање на радионици имао је директор ЈП „Завод за урбанизам Војводине“ Владимир Зеленовић, који је указао да овакви пројекти доприносе просторном планирању и развоју микро-целина, као што су пограничне области које су , углавном, мање развијене. 
У току радионице говорило се о оствареним активностима на пројекту. Анализом економског и социјалног статуса маргинализованих насеља у пограничним областима АП Војводине обухваћени су различити аспекти, као што су заштита природе, урбани, економски, еколошки развој, те развој туризма, као и управљање инфраструктуром. Ови сегменти анализирани су у Западнобачком округу (Град Сомбор и16 насељених места), Севернобачком округу (Град Суботица и 19 насеља) и општинама Кањижа (13 насељених места) и Нови Кнежевац (9 насељених места). 
CODEX пројекат има за циљ да превазиђе недостатке у области методологије просторног планирања спровођењем истраживања и припремом тренинг материјала и акционих планова за наредни програмски период 2014-2020. На радионици су своја искуства пренели и експерти из области стратешког и просторног планирања Денеш Тапасто (Dénes Tapasztó) и Роберт Тот (Róbert Tóth), експерти Универзитета у Сегедину, као и Тамара Зеленовић Васиљевић и Владимир Пихлер, представници Завода за урбанизам Војводине.
