У Љубљани, у обновљеном објекту некадашње фабрике бицикала „Рог“, одржани су „37. Седларјеви сусрети“, посвећени 70. годишњици Друштва урбаниста и просторних планера Словеније, као и главној теми: „Вештачка интелигенција у урбанизму и просторном планирању“.
Скуп је окупио преко 200 стручњака из државне и општинске управе, академске заједнице, привреде и заједнице иновативних технологија. Свечано је обележено 70 година деловања Друштва урбаниста и просторних планера Словеније и том приликом додељена су признања Мирану Гајшеку и Мојци Шашек Дивјак за свој дугогодишњи допринос развоју урбанистичке и просторно планерске струке и раду друштва.
Поред поздрава и уводних речи председнице Друштва урбаниста и просторних планера Словеније Катарине Конда и Мирана Гајшека, једног од најпознатијих словеначких урбаниста. Миран нас је под паролом „Простор није сектор, простор је ресурс“, подсетио да живимо у простору и времену које је пренормирано, преинформисано и преосетљиво. У излагању је нагласио да је јавни сектор тај који мора да развија урбанизам и планирање и да се тај посао не сме препустити засебним иницијативама инвеститора.
У првом делу сусрета запажено било је излагање Дејвида Сима, аутора књиге „Soft City: Building Density for Everyday Life“. Дејвид је, као верни следбеник архитекте Јана Гела, промовисао хуманизацију урбане средине кроз конкретна решења и примере који су физички и друштвено по мери човека.
У другом делу сусрета одржана су тематска излагања на тему развоја дигиталних технологија и вештачке интелигенције на пољу катастра, урбанизма и просторног планирања.
Петер Гершич, руководилац Канцеларије за дигитални и одрживи прелаз Градске општине Ново Место, где се бави дигиталном трансформацијом, увођењем савремених технологија и подстицањем иновација у јавном сектору упознаје нас са решењем које је развијено за технолошком компанијом Рубико. У питању су решења за олакшавање рада општинских урбаниста приликом провере усаглашености пројектне документације са планском документацијом. Петер наглашава да технологије не треба мешати са мудрошћу и да је човек и даље најважнија технологија.
Јака Периц, суоснивач технолошке компаније Рубико, у којој развија решења за олакшавање рада општинских урбаниста приликом провере усаглашености пројектне документације, заједно са Изидором Јерала, општинским урбанистом у Градској општини Ново Место, представили су пројекат „Подршка вештачке интелигенције при провери пројектне документације“. Приказали су технолошки аспект развоја дигиталног решења које уз помоћ вештачке интелигенције обрађује пројектну документацију, структуира кључне податке и подржава проверу усаглашености са просторним актима.
Изидор Јерала, истиче да поред развијене генеративне вештачке интелигенције, она треба да служи искључиво као помоћ у раду. Урбаниста је тај који ипак контролише и по потреби проверава резултат и доноси коначну одлуку. На трећем делу скупа, на округлом столу посебно се осврнуо на процес дигитализације, економије података, одрживости развоја и пре свега безбедности података.
Вид Приможич из компаније Flycom Technologies, д.о.о., где се бави машинским видом, анализом података удаљеног осматрања, 3D моделирањем зграда и развојем AI агената за аутономну анализу геопросторних података је демонстрирао основне принципе рада AI агената и технологија великих језичких модела, као и њихове могућности за обраду и анализу геопросторних података. Посебно је истакао потенцијал AI агената за ефикаснији рад, али и на ризике аутономног деловања рачунарских система и изазове које треба адресирати пре шире примене ове технологије у просторно планирање.
Тине Млач из компаније Енвиродуал, која се бави одрживим еколошким и енергетским управљањем, истраживањима и развојем дигиталних решења, представио је „Дигитални катастар стабала у Словенији“ као вид дигиталне евиденције у циљу управљања зеленом инфраструктуром. У времену у којем бележимо значајне климатске промене сазнајемо како савремене технологије могу допринети бољем праћењу стања стабала и ефикаснијем планирању и управљању урбаном зеленилом.
У трећем делу одржан је округли сто у оквиру којег су Катарина Конда, Сергеј Хити, Тине Млач, Вид Приможич, Јака Периц, Изидор Јерала, др Јанез Гром и Петер Гершич изнели своја искуства употребе вештачке интелигенције, пре свега предности и недостатке. Изнет је проблем поузданости података, пре свега сређеност катастара као полазна тачка у планирању. Иако разумевање AI није потпуно, ми морамо учити и радити на унапређену рада са алатима. Одговорност за насталу грешку није на алгоритму, она остаје на нама. Закључујемо да је вештачка интелигенција алат који може помоћи у паметнијем планирању али да одговорност за простор који стварамо и у којем живимо мора остати на нама људима.
Скупу су присуствовали представници ЈП „Завод за урбанизам Војводине“.
