U Ljubljani, u obnovljenom objektu nekadašnje fabrike bicikala „Rog“, održani su „37. Sedlarjevi susreti“, posvećeni 70. godišnjici Društva urbanista i prostornih planera Slovenije, kao i glavnoj temi: „Veštačka inteligencija u urbanizmu i prostornom planiranju“.

Skup je okupio preko 200 stručnjaka iz državne i opštinske uprave, akademske zajednice, privrede i zajednice inovativnih tehnologija. Svečano je obeleženo 70 godina delovanja Društva urbanista i prostornih planera Slovenije i tom prilikom dodeljena su priznanja Miranu Gajšeku i Mojci Šašek Divjak za svoj dugogodišnji doprinos razvoju urbanističke i prostorno planerske struke i radu društva.

Pored pozdrava i uvodnih reči predsednice Društva urbanista i prostornih planera Slovenije Katarine Konda i Mirana Gajšeka, jednog od najpoznatijih slovenačkih urbanista. Miran nas je pod parolom „Prostor nije sektor, prostor je resurs“, podsetio da živimo u prostoru i vremenu koje je prenormirano, preinformisano i preosetljivo. U izlaganju je naglasio da je javni sektor taj koji mora da razvija urbanizam i planiranje i da se taj posao ne sme prepustiti zasebnim inicijativama investitora.

 

 

U prvom delu susreta zapaženo bilo je izlaganje Dejvida Sima, autora knjige „Soft City: Building Density for Everyday Life“. Dejvid je, kao verni sledbenik arhitekte Jana Gela, promovisao humanizaciju urbane sredine kroz konkretna rešenja i primere koji su fizički i društveno po meri čoveka.

U drugom delu susreta održana su tematska izlaganja na temu razvoja digitalnih tehnologija i veštačke inteligencije na polju katastra, urbanizma i prostornog planiranja.

Peter Geršič, rukovodilac Kancelarije za digitalni i održivi prelaz Gradske opštine Novo Mesto, gde se bavi digitalnom transformacijom, uvođenjem savremenih tehnologija i podsticanjem inovacija u javnom sektoru upoznaje nas sa rešenjem koje je razvijeno za tehnološkom kompanijom Rubiko. U pitanju su rešenja za olakšavanje rada opštinskih urbanista prilikom provere usaglašenosti projektne dokumentacije sa planskom dokumentacijom. Peter naglašava da tehnologije ne treba mešati sa mudrošću i da je čovek i dalje najvažnija tehnologija.

 

 

Jaka Peric, suosnivač tehnološke kompanije Rubiko, u kojoj razvija rešenja za olakšavanje rada opštinskih urbanista prilikom provere usaglašenosti projektne dokumentacije, zajedno sa Izidorom Jerala, opštinskim urbanistom u Gradskoj opštini Novo Mesto, predstavili su projekat „Podrška veštačke inteligencije pri proveri projektne dokumentacije“. Prikazali su tehnološki aspekt razvoja digitalnog rešenja koje uz pomoć veštačke inteligencije obrađuje projektnu dokumentaciju, struktuira ključne podatke i podržava proveru usaglašenosti sa prostornim aktima.

Izidor Jerala, ističe da pored razvijene generativne veštačke inteligencije, ona treba da služi isključivo kao pomoć u radu. Urbanista je taj koji ipak kontroliše i po potrebi proverava rezultat i donosi konačnu odluku. Na trećem delu skupa, na okruglom stolu posebno se osvrnuo na proces digitalizacije, ekonomije podataka, održivosti razvoja i pre svega bezbednosti podataka.

 

 

Vid Primožič iz kompanije Flycom Technologies, d.o.o., gde se bavi mašinskim vidom, analizom podataka udaljenog osmatranja, 3D modeliranjem zgrada i razvojem AI agenata za autonomnu analizu geoprostornih podataka je demonstrirao osnovne principe rada AI agenata i tehnologija velikih jezičkih modela, kao i njihove mogućnosti za obradu i analizu geoprostornih podataka. Posebno je istakao potencijal AI agenata za efikasniji rad, ali i na rizike autonomnog delovanja računarskih sistema i izazove koje treba adresirati pre šire primene ove tehnologije u prostorno planiranje.

 

 

Tine Mlač iz kompanije Envirodual, koja se bavi održivim ekološkim i energetskim upravljanjem, istraživanjima i razvojem digitalnih rešenja, predstavio je „Digitalni katastar stabala u Sloveniji“ kao vid digitalne evidencije u cilju upravljanja zelenom infrastrukturom. U vremenu u kojem beležimo značajne klimatske promene saznajemo kako savremene tehnologije mogu doprineti boljem praćenju stanja stabala i efikasnijem planiranju i upravljanju urbanom zelenilom.

 

U trećem delu održan je okrugli sto u okviru kojeg su Katarina Konda, Sergej Hiti, Tine Mlač, Vid Primožič, Jaka Peric, Izidor Jerala, dr Janez Grom i Peter Geršič izneli svoja iskustva upotrebe veštačke inteligencije, pre svega prednosti i nedostatke. Iznet je problem pouzdanosti podataka, pre svega sređenost katastara kao polazna tačka u planiranju. Iako razumevanje AI nije potpuno, mi moramo učiti i raditi na unapređenu rada sa alatima. Odgovornost za nastalu grešku nije na algoritmu, ona ostaje na nama. Zaključujemo da je veštačka inteligencija alat koji može pomoći u pametnijem planiranju ali da odgovornost za prostor koji stvaramo i u kojem živimo mora ostati na nama ljudima.

Skupu su prisustvovali predstavnici JP „Zavod za urbanizam Vojvodine“.