U Naučno-tehnološkom parku u Novom Sadu 9. oktobra održana je otvarajuća konferencija strateškog projekta „Razvoj graničnog prelaza Santovo–Bački Breg“ (Hercegszántó–Bački Breg II), koji se realizuje u okviru programa Interreg VI-A IPA Mađarska-Srbija, koji se sprovodi u okviru finansijskog okvira Evropske unije za period 2021-2027. godine, u okviru Instrumenta za predpristupnu pomoć (IPA).
Ukupna vrednost projekta iznosi 3.064.650 evra, od čega Evropska unija obezbeđuje 2.604.952,50 evra. Realizacija je planirana do aprila 2028. godine.
Cilj projekta je povećanje kapaciteta graničnog prelaza, efikasniji protok putnika i robe i stvaranje uslova za odvijanje teretnog saobraćaja bez dosadašnjeg ograničenja od 3,5 tone. Na srpskoj strani planirani su izgradnja dela putničkog i celog teretnog terminala, kao i rekonstrukcija postojećih sadržaja, dok će mađarska strana biti opremljena savremenim sistemima za merenje teretnih vozila, kontrolu i video-nadzor.
Nemanja Martinović, v. d. pomoćnika ministra za evropske integracije Republike Srbije, u Sektoru za programe evropske teritorijalne saradnje, ukazao je na to da je projekat nastavak ranije započetih aktivnosti i rezultat višegodišnjeg ulaganja u prekograničnu infrastrukturu. Prethodno pripremljena dokumentacija i izgrađene pristupne saobraćajnice omogućile su da se sada pređe na novu fazu razvoja prelaza, koja obuhvata izgradnju infrastrukture i opremanje sa obe strane granice.
O značaju nove saobraćajne veze za međunarodni teretni transport govorio je i Žolt Barna iz Ministarstva građevinarstva i saobraćaja Mađarske. On je istakao da će prelaz omogućiti dodatni pravac za deo teretnog saobraćaja između Srbije i Mađarske, smanjiti opterećenje postojećih saobraćajnica i doprineti većoj bezbednosti saobraćaja, posebno na pravcima ka Budimpešti. Nova veza otvoriće i dodatne mogućnosti za razvoj privrede i logistike u pograničnim regionima. Na mađarskoj strani pripremljeni su projektna dokumentacija i građevinske dozvole, a raspisivanje javne nabavke za izvođenje radova očekuje se do kraja 2026. godine.
Predsednik Skupštine AP Vojvodine dr Balint Juhas podsetio je da razvoj saobraćajne veze između Baje, Santova, Bačkog Brega i Sombora predstavlja rezultat više od dve decenije rada, najmanje pet povezanih prekograničnih projekata i više od 10 miliona evra uloženih u pripremu i razvoj ovog pravca.
Istakao je da značaj nove infrastrukture prevazilazi samu investiciju, posebno imajući u vidu da je robna razmena Srbije i Mađarske prošle godine dostigla oko 3,4 milijarde evra. Govoreći o širem značaju projekta, Juhas je ukazao i na planiranu brzu saobraćajnicu dugu oko 185 kilometara, koja bi povezala Bački Breg sa rumunskom granicom, preko Sombora, Kule, Vrbasa i Srbobrana. Kako je poručio, uspeh ovakvih ulaganja neće se meriti samo izgrađenom infrastrukturom, već i kraćim vremenom putovanja, lakšim pristupom tržištima i novim mogućnostima za stanovnike i privredu regiona.
Jelena Prica, pomoćnica pokrajinskog sekretara za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu, istakla je da prekogranična saradnja i podrška Evropske unije doprinose ravnomernijem regionalnom razvoju, privlačenju investicija i stvaranju novih mogućnosti za građane i privredu pograničnih područja.
Saboloč Feher, pomoćnik pokrajinskog sekretara za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj, istakao je da je Pokrajinski sekretarijat izdao građevinsku dozvolu za projekat i pružio podršku u rešavanju pitanja važnih za njegovu realizaciju. Naglasio je da je unapređenje saobraćajnih veza između Srbije i Mađarske značajno kako za razvoj privrede tako i za svakodnevni život stanovnika pograničnih područja, izrazivši očekivanje da će u budućnosti biti realizovano još sličnih zajedničkih projekata.
Planirano funkcionalno rešenje budućeg prelaza predstavio je Milan Savić, predstavnik Direkcije za imovinu Republike Srbije. Prelaz će imati odvojene zone za putnički i teretni saobraćaj, pet traka za kamione, osam traka za putnička vozila i autobuse, dve trake za bicikliste i 35 parking mesta za teretna vozila. Radovi će biti organizovani tako da granični prelaz nastavi da funkcioniše tokom izgradnje.
Gradonačelnik Sombora Antonio Ratković naglasio je da se o unapređenju graničnog prelaza govori više od dve decenije i da početak nove faze radova predstavlja važan korak za stanovnike ovog kraja. Ukazao je i na povezanost modernizacije prelaza sa planiranom brzom saobraćajnicom koja bi trebalo da poveže Bački Breg sa drugim delovima Srbije i unapredi saobraćajnu povezanost sa susednim državama. Grad Sombor, kako je poručio, spreman je da podrži dalje aktivnosti usmerene ka stavljanju prelaza u punu funkciju.
Mladen Marković iz „Putevi Srbije DOO“ istakao je da je značaj projekta prepoznat i kroz njegov status strateškog projekta u okviru programa. Naglasio je da je jedan od glavnih ciljeva zajedničkih aktivnosti da se omogući prolazak svih kategorija teretnih vozila, što će unaprediti međunarodni transport i doprineti razvoju regiona.
Predrag Knežević, direktor JP „Zavod za urbanizam Vojvodine“, podsetio je da su u prethodnoj fazi projekta izrađeni neophodna planska i tehnička dokumentacija i pribavljena građevinska dozvola, čime su stvoreni uslovi za nastavak investicije. U okviru aktuelnog projekta, ovo preduzeće koordinira aktivnosti srpskih partnera i pripremu projektne dokumentacije za izvođenje radova, dok je za realizaciju građevinskih radova zaduženo JP „Putevi Srbije“.
Modernizacija graničnog prelaza Santovo–Bački Breg predstavlja važan korak u unapređenju saobraćajne povezanosti Srbije i Mađarske. Očekuje se da će projekat doprineti efikasnijem i bezbednijem transportu, boljim uslovima za prevoznike i privredu, kao i dugoročnom ekonomskom razvoju pograničnog regiona.
Ovaj dokument je pripremljena uz finansijsku podršku Evropske unije kroz Interreg VI-A IPA program Mađarska-Srbija. Za sadržaj ovog dokumenta je odgovoran isključivo JP „Zavod za urbanizam Vojvodine“, Novi Sad i sadržaj ovog dokumenta ne odražava zvanično mišljenje Evropske unije i/ili Upravljačkog tela Programa.
